Свети Сава је био српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовjенчаног.
Као младић добио је од оца на управу Захумље. Убрзо, Растко је побjегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар (1198-99), први и једини српски манастир на Светој гори.
У Србији је убрзо дошло до рата за власт између Савине браће. Послије измирења, велики жупан Стефан и кнез Вукан позвали су Саву да их потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе вјерске и свјетовне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава је убиједио Васељенског патријарха и цара у Никеји да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. Васељенски патријарх Манојло I Цариградски је именовао Саву за првог архиепископа Србије.
Сава је остао архиепископ све до 1233. године, да би га тада замијенио његов ученик Арсеније Сремац. Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав I.
Сава је оставио више писаних дjела. Зато је био један од значајнијих писаца и правника из средњег вијека код Срба. Његова најзначајнија писана дjела су „Житије Светог Симеона“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“. Образујући будуће службенике Христове цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем вијеку.
Савин култ у народу био је јак. Послије једног устанка Срба против Османског царства, турски заповиједник Синан-паша је наредио да се спале мошти Светог Саве на Врачару. На мјесту гдје се мисли да је била дигнута ломача да уништи последње остатке Светог Саве данас се уздиже Храм Светог Саве, највећа православна богомоља код Срба.
